Pesma mojoj ljubavi

Pesma mojoj ljubavi

 Usnu noćas taj divan san,

tebe u snu, pomislih:"

O, kako mi je blizu, ne želim jutro, ne želim dan!

Tragovi me tvoji još uvek tebi vuku,

izdaje me snaga, patim,

zbog tebe, zbog leta, zbog tog grada!

Pitam se često hoće li proći, 

imam toliko suza, za tebe,

za mene, za njih,

gde su mi sve moje moći!?

Trebaš mi ti, naše vreme i ona leta,

da pružiš mi ruku kad padnem,

kad uhvati me tuga i seta!

Već dugo te nemam, i sve ja to znam,

teški su mi minuti, dani,

kako da te vratim,

suze su jedino što mogu da ti dam!? 

Kako je život čudan i zao,

nije me ni pitao, tvoje srce i tebe mi ukrao,

o, kad bi se samo smilovao,

i taj deo tebe mi dao!

Ušao si u moj život,

mirisom očarao moj svet,

sada lutam i tražim,

jasmin, moj najlepši cvet!

Reči sam ove suzama ti pisala,

svu bol iz srca kroz njih protkala,

i tužno sebi postavljala pitanja:

"Gde sam pogrešila"?

Kako sam samo bila voljena,

rukama tvojim milovana,

usnama tvojim ljubljena!

Zašto sam onda ostavljena?

Sada plačem i Boga molim,

da oprosti mi greh,

što rekla ti nisam, koliko te volim!

Tvoja Mimi..